šit hepenz

nedjelja, 13.03.2011.

zA Marjan

Bili na Marjan. Nedilja je ujutro, lipo vrime, vikend. Nije zima, nije kiša, nije ništa, ko zna kad će opet bit ovako? Zovem na mobitel Bi Bi Kinga.Bi Bi King je važan lik za ovaj blog, jedan od najvažnijih. Nismo se vidili od sinoć, skoro dvanaest sati se nismo vidili. Usput san mu čestita rođendan, čoviku je danas rođenadan.
Ja: alo di ste?
Bi Bi King: na Marjanu, spuštamo se sa sedla prema Benama.
Ja: sritan ti rođendan, čestitam ti šta si se i ti rodija malo nakon Malog Isusa po julijanskom kalendaru.
Bi Bi King: fala ti.
Ja: je li ti rođendan po julijanskom ili po normalnom kalendaru?
Bi Bi King: ajde u kurac, najranije ujutro.
Ja: čuješ, mi smo na Marjanu za dvadeset minuti, di ćete bit?
Bi Bi King: bit ćemo na potezu Bene-Vrata.
Ja: idete li šumom ili drumom?
Bi Bi king: ne pizdi, nego dolazite.
Idemo, sin ne protestira šta idemo vanka i šta se mora maknit s kompjutera, bit će tamo i Bi Bi Kingov mali. Mislim na njegovog sina, ne na oprostimiBože. A i to će bit, neće ga valjda ostavit doma? Kupe se ljudi bit će prosvjed. Kerum gradi za Fani kafić na Prvoj vodi. Di ćemo se sad kupat u Splitu? Šta se mene tiče, ne moramo nigdi, ali žena i mali vole ić na kupanje. A to je najbliže, di ćemo sad? Di ću ja čuvat robu dok su oni u moru i jedva čekat da se vratimo doma ispod klime? Di će sad bit Ganges? Ganges je 300 ljudi na 50 kvadratnih metara nekog plićaka, znači cili Split i okolica su liti jedan veliki Ganges. Reres i ganges. I sad oni oće da Gangesa bude manje, ali narod ne da. Neš majci! I veliki je prosvjed. Da je dvi tisuće ljudi. Bit će, samo ih je tisuću oko mene. Ne damo stabla, di će nan pasi pišat? Kroz prosvjednike ugledam Bi Bi kinga s obitelji, skupljam ruke u pozu ka da nosim trensparent.
Bi Bi King: koji ti je kurac?
Ja: nosim transparent.
Bi Bi King: šta piše?
Ja: pa ali ne vidiš, velikim slovima piše, sve je transparentno.
Brzo smo zaključili da ovaj prosvjed je samo šećerna vodica. Jebe se Kerumu šta oni prosvjeduju na plaži usrid zime. Boli ga kurac! Da su tili da ih svati ozbiljno, valjda bi mu išli prosvjedovat u Jokera ili u Loru? Bi Bi KIng se slaže, on je inače najveći živući ljevičar.
Bi Bi King: nema od ovoga Grčke ni Argentine.
Ja: nema tu ni oktobarske revolucije, za mene je prosvjed epizoda Velog mista, kad Ferata na Prokurativama vikne: Živija crveni Split, okrene pitar, priskoči ogradu i opizdi šakon u glavu žandara.
Bi Bi King: nema tu ni Tunisa.
Ja: ma niti penisa, nema od toga ništa. Ajmo mi bit štrajkbrejkeri, ajmo na Bene popit Kavu i dignit Kerumu promet danas.
Bi Bi King: smiš li popit kavu?
Ja: smin, od kad me svelo na jednu dnevno, pa je Francku promet za dvadeset posto pa'.
Išli tamo, pili kavu, koja se pretvorila u svećani ručak u Kerumovom restoranu Benedikt, povodom Bi Bi Kingovog rođendana. Spontano okupljanje, dogodilo se. U jednom trenutku razvila se intelektualna, duboka i umna diskusija:
Bi Bi King: zašto se bolnica u Zagrebu zove Rebro?
Ja: prije se nije zvala nikako, pa su jedan put, sedamdesetih, dok su kombiji od Hitne, bili stari IMV-ovi, vozili jednog čovika i kad su zatvarali vrata, spucali su mu kvaku u rebra i slomili mu rebro. Čovik je jauka i vika rebro!!! Pa su po toj anegdoti nazvali bolnicu. Prije toga bolnica se nije zvala nikako.
Bi Bi King: a zašto se ona druga bolnica zove Sveti duh?
Ja: čudim se da me to pitaš? To seže još u četrnaesto, petnaesto stoljeće, kad su bili Gradec i Kaptol. Na sredini je bija jedan potok i oni u previranjima nisu znali čiji je, ratovali su za njega, pička materina nije znala čiji je? I onda su ovi s Kaptola predložili, kad oni ne mogu to odredit ovozemaljski, da odluku prepuste Svetome Duhu. Ovi iz Gradeca se nisu složili, povikali su kurac, on je vaš! Naime i onda, kao i sada na Kaptolu su bili popovi. I tako se taj lokalitet i toponim od onda zove Sveti duh, i tu su s vrimenom izgradili bolnicu. A Utrine su skraćenica od u tri pičke materine, Zagrepčani su fini, ne beštimaju pa su od cile sintagme ostavili prva dva i zadnja tri slova.
Bi Bi King: a zašto se kaže u tri pizde materine, a ne pet ili sedamnaest pizda materinih?
Ja: to je numerologija. Nu me rologija. Nauka o brojevima, tri je savršen broj, sveto je trojstvo, nema ih dvajstipet. Sveta su tri kralja, tri je savšen broj koji jedini može precizno opisat da je nečega više od dva i manje od četri.
Ručali, platili oni i išli smo ća. Zaključili smo da su mnogi demonstranti nakon prosvjeda došli na kavu u Keruma, oni su to radili nesvijesno, a mi svijesno. Putem prema vratima dica su išla trim stazom a mi cestom. Drugim riječima mi drumom, oni šumom. Šumom na srcu. U jednom trenutku dica se nisu više vidila ni čula, pa su proradili majčinski instikti.
Ja: ako se mali izgubi, ja ne mogu pravit novoga, ja sam stariji čovik.
Žene su se pravile da me nisu čule, a Bi Bi King se smija. Objasnija sam im da samo ja mogu nać dicu, jer jedino ja po starosti traga mogu utvrdit starost traga, odnosno vrime kad su prošli. Žena me malo gledala ka idiota, a Bi Bi King se smija. Samo njemu sam objasnija (žene je puca majčinski instikt i gledale su u šumu) da bi se na hrvatskom jeziku proktolog mora zvat prknogled. To je inače onaj doktor koji pravi preglede criva n način da utira sondu i cijev pacijentu u guzicu. Bi Bi King se s tim nije složija i zalaga se za naziv šupkozor.
Još sam mu objasnija da je srića da ja imam 105 kila, a Žena mi pedesetak kila manje. Objasnija san mu da bi me ložila ka majmuna, da bi me tako derala od batina, da bi me socijalni radnici i ljudi na hitnoj zvali imenom. I ima bi svoj krevet u sigurnoj kući. Onda sam mu opisa da bi ka zlostavljani muž gostova u emisijama o nasilju u obitelji, da bi mi zamaglilo facu i da bi mi ispizdilo glas na način da bi ga spustili dvi oktave doli i usporili govor. Nakon toga sam govorija gostujući u emisiji o nasilju u obitelji, vrlo duboko, usporeno i na granici razumljivosti:
Ja: i ounda je uona mene primila za uši i nausadila na kouljeno. Nauš nejaki suin je gouvorio: neumoj mama, Bouga radi, neumoj Mauma. šta će sousidi rueć? Ja sam oubnevuidio oud kaurvi, a uona mue naustavila cuipelarit pou poudu. Douktouri nua Huitnoj sou se čoudili, di mui vuiše imauja krpit aurkadu, kaud su sve saumi šauvovi? Svi su smijali, čak i moja Žena.
Bi Bi King je mirno zaključija da bi me Žena na televiziji, usprkos iskrivljenom glasu, pripoznala po majici i da bi me opet razbila. Dokrvi, najvjerojatnije.
U to su se dica našla, oni su išli u auto, pa na Pujanke, a mi pjehe na Spinut.

TUR IZA M

Po Pukotovoj definiciji turizam je guzičarstvo. Ja se apsolutno slažen s ton definicijon, jer sve je lipo objašnjeno. Rič dolazi od turcizma tur. To tur nije skraćeno od turcizam, nego baš tur. Tur na turskome znači guzica i prema tome turizam je guzičarstvo.
Tur d frans, guzica od francuza. Vorld tur, svjetska guzica. Kam bek tur, vrati se guzice.
Dakle, pošto je sasvim jasno da je turizam čisto guzičarstvo, a pošto se zna šta i kako jedino može izać iz guzice, pokušat ću objasnit pojam turizam na biološki način. Bio loški, a sad više nije loški.
Znači ništa nema prirodnije od objašnjenja hranidbenog lanca na primjeru govna. Da, jednog najobičnijeg, po ničemu posebnog govna. Govna vulgaris.
Znači ovako, Frane afitaje sobe fureštima. To ka oće reć da Frane iznajmljuje sobe turistima. Frani isprid kuće na tabelu piše sobe, rumz, cimer fraj, kamare. Sve to. I jebi ga, ima turista šta pored sobe oće i jist. To je puni pansion. Onda Frane ispeče na gradele turisti ribu koju je ujutro uvatija u mrižu. Turisti to pojidu (a turisti bi i govno pojili da je na gradele). Posli toga, kako su i turisti živa čeljad i ljudi od krvi i mesa, turisti se , da prostite, poseru. A kako su turisti Europa i svitski ljudi, oni lipo potegnu vodu. Potegnu vodu i govna odu (pazi ovo, klasičan primjer analne poezije). I uz pomoć stare dobre kanalizacije, kojoj je ušće u moru, govno ode u more. A di bi drugo išla kanalizacija? U brdo? Pa ko bi pumba govna da idu uz brdo? Nije ekološki, jebi ga, ali je po zakonima fizike i šta je tu je.
E sad kad je govno dospilo u more, na njegovom kurikulum vite i cedevite objasnit ćemo hranidbeni lanac na primjeru turizma, tj. čistog i nepatvorenog guzičarstva.
Govno je dospilo u more. Bilo je rano ujutro, sunce nije bilo još izašlo, govnu je bilo ladno i odlučilo je malo zaplivat da se ugrije. I plivalo tako govno i dospilo na pučinu. Tamo su mali ciplići (za vlaje i još gore od njih to je riba koja na meniju najradije bira govna) spazili govno i krenili ga lagano grickat i oglodali su bidno govno do kosti. Onda je jednog od ciplića koji je marenda naše govno poždera zubatac (za vlaje i još gore, zubatac je grabežljiva riba, iznimno dobrog ukusa i pošto joj je visoka cijena, možemo zaključit da je zubatac cijenjena riba). Onda je zubatac uletija u mrižu Stipi i Stipe ga je proda u restoran. Na peškariju (to ka oće reć ribarnicu) niko ne bi kupija zubaca jer je skup. I uvečer doša furešt u restoran, izija zubaca na gradele i gušta ka prasac, pa još i sve to skupa masno platija. Možemo na neki način reč i da je furešt izija svoje vlastito govno i to platija par sto kuna ili skoro sto eurića, kako mu je lakše. Sutra ujutro kako se probudija, popija furešt kavu i da prostite, opet mu se prisralo i tako smo se mi našli opet na početku priče, samo šta je to sad govno broj dva.
Govno broj dva dospilo je kanalizacijom u more. Opet isto i na isti, ekološko nesvjesni način. Kako je bilo malo burinića (burin je mladunče bure, za Vlaje i slične) bilo je i valova. Val je govno s vrimenon izbacija na plažu. A na plaži isprid Šimine kuće kupa se naš furešt. Upeklo sunce, došlo vrime od ručka i furešt je odlučija odvuć svoju od sunca pocrvenilu guzicu na sigurno, u lad, u Frane doma. Neoprezno hodajući i ništa ne sluteći, furešt je sta u svoje vlastito govno! Nije ga pripozna, nego je još vika šajze i majn got, kad ga je razmelja šlapon po šljunku. A kako turisti mislu da su za cijenu sobe kupili i zemlju, ljude, zrak, more i sunce, naš furešt nije baš sadra guzicu trudeći se da govno detaljno ukloni sa šlape. I tako se, uz pomoć šlape, govno vratilo nazad doma, kod Šime. I tamo se trajnije nastanilo u rupi između dva komada laminata, a malo i po skalama koje vodu na kat. Govno je i opet napravilo puni krug u hrandibenom lancu, a i zapravo vratilo se tamo odakle je došlo.
Ovo je priča s poukom, a pouka glasi, govno si bija, govno si i govno ćeš opet bit. Sve se vrti oko govna. Mislim da i oni koji najteže skuže su od ove poučne priče svatili da je turizam najobičnije guzičarstvo.

Mućke

Mućke su bile dvi sestre iz Donjeg Muća. Mara i Slavka, roba 60 – 65 godina, ali to nije važno, jer takve žene obično isto izgledaju od 45-e do 80-e. Nakon 45-e godine, prestanu im nabijati komplekse sijedi izrasci kose, pa sve redom nose kratke frizure, koje su jedva dosta za najsitniji minival. Posli 80-e godine takve žene obično imaju jednako godina i kila, pa nedugo zatim i umru. Bez obzira na godine, sve te žene ponosno pokazuju zlatne jedinice i duje u gornjoj vilici. Mućke su se doselile u grad prije više od 30 godina, ali nikad u stvari ni nisu napustile selo. Moglo bi se reć da su ga donile sobom. Slavka je bila stara cura i nju nije potrebno puno opisivat jer je ritko govorila, a i Mare je u tom dvojcu bila kormilar i kapetan momčadi. Kuću u predgrađu izgradija je Marin bivši prije nego je u Njemačkoj oženija drugu, koja mu je rodila Njemce. Mara mu nije mogla roditi Njemce, Hrvate, niti bilo koga drugog, pa mu zato valjda nije previše ni zamiraia šta je ostavija.
Kuća je bila ka i svaka druga u takvin naseljima kojih ima u predgrađu svakog grada na svitu. Betonski kašun s drvenim škurama, bez krova, bez kanalizacije, neinkartana (to oće reć neožbukana) i nikad do kraja dovršena kuća. Po toj kući nije se moglo znatida je 21-vo stoljeće. Nju tehnološki napredak nije dotaka, nije imala satelitsku antenu, klima uređaj ili bilo šta drugo šta na nju nije montira Marin bivši. Septička jama bila je njegovo remek djelo na koje je bija (dok je uopće bija) naročito ponosan. 7 kubičnih metara fekalija i otpadnih voda (preciznije: govana i pišote), koje triba praznit dva, ili za kišne godine, tri puta, nije – zajebancija! Kuća je bila tako smještena, da ni oni koji su u njoj bili i više od nekoliko puta, nisu bili sigurni kako je nać? Do kuće se dolazilo pješačeći između susidnih kuća 5 do 10 minuti od zadnje stanice gradske autobusne linije koja dopire najdalje. Da taj bus ima još samo jednu stanicu, bija bi prigradski. Bus su Mućke, (a i cilo susidstvo) zvali pruga. Susidi su njih dvi zvali Mućke i uvik u množini .jer su ih ritko viđali jednu bez druge.
Put od busa do kuće zna bi biti interesantan kad bi padala kiša, jer je tribalo prigaziti blatnjavu bujicu oborinskih voda, kojima bi se nerijetko pridružile i fekalne vode (govna i još gore) iz odavno nepražnjenih septičkih jama susidstva koje je zavidilo na kanlizaciji onima doli u gradu. Urbanisti i «ljudi od struke» su teško kužili taj kvart bez ikakvog urbanizma, javne rasvjete, kanalizacije, građevinskih i inih papirnatih dozvola, koji se ponosija svojom nedovršenom betonskom crkvom s dva zvonika, koja valjda nije pristojno da bude dovršena, kad malo koji župljanin je do kraja dovršija svoju kuću. Ne bi požalija National Geografic da snimi reportažu o kvartu s uskin ulicama koje su (ako i nisu bile) postale jednosmjerne i kroz njih se od parkiranih autoi jedva probijaju i najmanji auti dok voze. Ali i to je kotar i tu žive ljudi s pravon glasa i to nezahvalni ljudi koji su prije 10-ak godina (uglavnom od njihovih milodara) podigli crkvu, a sad bi još i kanalizaciju...
Najinteresantnije je šta su Mućke od te i takve kuće živile. One su je komercijalizirale toliko, da bi im i najveći gospodarski stručnjaci pozavidili. Bez diplome ekonomskog faksa i bez istraživanja tržišta, Mućke su skužile da od listopada do lipnja mogu krevete iznajmljivat učenicima i studentima, a od lipnja do rujna turistima. A studenata i turista uvik ima! Dobro, kad nema turista ima izbjeglica i UNPROFOR-aca, a i oni su neki kurčevi turisti. A šteta je da stoji prazna kuća sa 4 prazne sobe u koje se stavi po 4, a za nevolju nabije i po 6 kreveta. Kako su Mućke osnovnu školu završile prije gotovo pola stoljeća, jasno je da nisu bile vične marketingu, pa ni oglašavanju u malim oglasnicima, a o drugim medijaima da i ne govorimo. Mućkama je njihova naobrazba dozvoljavala tek da uprate titlove na filmovima, ako filmovi nisu talijanski ili španjolski. U talijanskim i španjolskim filmovima brzo govore, pa se titlovi brzo miču i Mućke u pravilu ne uvate donji red titlova. Zato su Mućke, pri regrutiranju podstanara, pribjegle metodi osobne prodaje. Od đaka su uzimale samo «dicu iz sela» i iz nekoliko okolnih sela i zaselaka, a uvjet je bija tek da su iz «dobre kuće». Triba napomenit da su Mućke preferirale muške podstanare. Mara je govorila: više žensko može skočit s mista, nego đava iz zaleta. Slavka je bila konkretnija: muški ne mogu ostat ni noseći! Slavka je inače govorila ritko, ali kad bi rekla, rekla bi. Obično bi pogodila u sam centar stvari. Kad odnos ponude i potražnje ne bi dozvoljava spolnu diskriminaciju, Mućke bi na stan primale i ženske, ali to nikad ne bi prošlo bez prigodne Marine propovidi. Propoved bi, uz sve anatomske i bračno običajne potankosti odvela nas predaleko, ali recimo samo da je bila – osebujna. Postojala je i ona obična, prijamna propovid. Svojevrsna prisega kućnom redu i čistoći (Slavka bi samo dodala: reda mora biti), nepušenju u sobi, naputak o jeftinijoj tarifi struje, nedovođenju ženskih (ritko muških) po sobama, uz obaveznu pripomenu da su u njih bili na stanu i »likari, inžinjeri, a'vokati, viđenjiji i učeni ljudi i vidi ih sad, svi su postali ljudi, na pravi put su izašli i nije im falilo ni 'tičinjega mlika». Propovidi su se uvik držale pod velikon Gospinon slikon u hodniku, jer su Mućke virovale da tu riči dobijaju na težini i važnosti.
Dicu su direktno regrutirale po selu i okolici i u znak sklopljene pogodbe i svojevrsne kapare, od roditelja su uzimale pršut. Često su se iz takvih pohoda vraćale natovarene s više pršuta nego njihove 4 ruke mogu nosit, busevima s dvoznamenkastim brojevima linije na kojoj prometuju dva puta na dan, a nediljon i praznikon samo uvečer i ako nije grubo vrime. Koji put bi in se zalipila i kakva damižanica, friško priklana perad iz koje se još po busu kroz krtol cidila krv, kobasice, 50-ak jaja, domaća rakijica ili koji sličan suvenir.Pršut in je bija najdraži i najčešći oblik kapare i garancija sklopljenog posla. Bilo bi nepošteno promislit da su Mućke same jile te pršute, oni bi završili u rukama nekoga od doktora kod kojih su one često išle, uglavnom bez razloga. Jedan je pršut bija i za župnika iz neinkartane crkve s dva zvonika, jer su Mućke na taj način mislile da otkupljuju svoje grijehe za 30-ak godina utaje poreza na ostvaren dohodak od iznajmljivanja.
U zadnjih 30-ak godina Mućke su «oženile» porezne uprave dvi države za brat-bratu milijun kuna. A šta je pršut prema milji kuna i globi? To se zove poduzetnički duh. Mućke su uvik naplaćivale krevet po sto, ranije sto maraka, a danas sto eura. Mare je govorila: sve je poskupilo, a Slavka bi samo na to dodala: mi nismo, a Is'sa ti, sto je sto! U sezoni, izvan školske godine, turiste su direktno napadale u gradskoj luci, na autobusnom ili željezničkom kolodvoru. Do iznemoglosti bi urlale: sobe, ne prezajući pri tom ni od potezanja za rukav potencijalnih žrtava. Od rekvizita svaka je nosila po karton na kojem je bilo flomasterom ispisano dvojezično: ZIMMER FREI i SOBE. To u stvari ni nisu bile sobe, nego đast krevet s zajedničkom uporabom WC-a, ali za turiste bi obično bilo prekasno kad to skontaju. Malo koji turist bi se sam i zna vratiti iz privatnog smještaja u vlasništvu Mućkih, tako da su najčešće plaćali krevet pod sobu. Krevet je košta od 20 do 50 eura, a i ta se cijena ugovarala od slučaja do slučaja , još doli u Luci. Rič je za Mućke bila svetinja i ta se cijena nikad nije minjala. Za boljih sezona, Mućke su znale skupit i značajnije svotice. Turistička djelatnost je od Mućkih tražila dodatan oprez kod izbora izvansezonskih podstanara. Mućke su naime, na stan primale samo dobre učenike, a ako bi se za nekog podstanara posumnjale da će završit na produžnoj nastavi, odnosno da će bit u kući i u sezoni, on bi dobija otkaz. Dobija bi i novce nazad, jer Mućke su uvik naplaćivale unaprid i niko ih radi toga nikad nije privajrija niti zajeba. A kod zamjene lošeg učenika boljim, nije bija na odmet niti novi pršutić.
Tako je to trajalo 30-ak godina, školske godine su se izmjenjivale s turističkim sezonama, a Mućke su imale uvik popunjene kapacitete. I devizama popunjenu okruglu metalnu kutiju odavno pojidenih danskih keksa, jer bankama Mućke nisu virovale. Jednoga dana Mućke su zaprimile na Maru adresiranu plavu kuvertu kovertu od pošiljatelja RH, ministarstvo ovo i ono, županija, odjel za ko zna koji kurac? Mućke su iz dna duše mrzile plave kuverte i mislile su da one za doktore i advokate, a da nisu nikako za njih. Mućke su na najgori mogući način svatile zašto cili život mrze plave kuverte? Jadna ti majka 'ko dobije plavu kuvertu, rekla je Mare. Slavka je tek dodala nešto o seksu i majci onog tko dobije takvu kuvertu. I onda su je otvorile, a u kuverti je bija nalog za rušenje objekta (iako je diskutabilno je li njihova kuća uopće bila objekt ). Još je pisalo i da o svom trošku sruše i uklone objekt u roku od 30 dana, u protivnom će o njihovom trošku, uz globu u iznosu dvogodišnje zarade od iznajmljivanja to napraviti pošiljatelj plave kuverte. Mara je rekla: Is'se moj dragi. Slavka je rekla: jabem ti švabo mater, di si puca za vrime rata ? U daljnjem spominjanju spolnih organa i imena živih i mrtvih političara, Slavku je prekinila, sklopljenim rukama i molećivim pogledom, Gospa s velike slike. Mare je pitala: Šta ćemo sad, dok ju je Slavka samo tupo gledala, ostavši bez svojih najjačih argumenta. Znaš šta ćemo, rekla je Mara sestri, nećemo ništa, eto šta ćemo. Slavka je tiho pitala:ja znam da košta gradit i da triba platit ljudima, ali zašto in triba platit da ti ruše i još šćetu učine? Neka in plati Carla Del Ponte, mogu rušit s nami unutra i priko nas mrtvih, odgovorila je sestri poduzetna Mara. A dica, tiho promrsi Slavka? Šta dica, odvrati Mara, i dica, kako nami – tako i njizi. Pravo kažeš, a platili su za cilu godinu, ne možemo ih sad ist'rat na ulicu prije vrimena, odobri Slavka sestri.
Prošlo je 30 i 40 dana i osvanija je dan rušenja. Kroz zaglušnu buku moćnih motora građevinskih strojeva i žamor okupljenih znatiželjih susida, šef ekipe za rušenje je bez uspjeha nagovara Mućke da smista izađu iz kuće. Inače suzdražna Mara mu je s prozora na katu pokazala «bosanski grb», a Slavka je to popratila bujicom beštimija, biranih psovki i prigodnih kletvo.U po rečenice koja je tribala glasit: gospođo nemojte činit pizdarije, vozač buldožera je povika: Mare, Slavka, jeste to vi? Đavle crni ako nas ne pripoznaješ, moga si barenko pripoznat kuću koja te školovala, začulo se s kata.
Od toga događaja prošlo je više od godinu dana, kuća Mućkih je još na svome mistu, dupkom popunjena i dalje bez dozvola i kanalizacije. To nije zato što je štićenik đaćkog doma Mućkih bija bagerista, to je jer je «kuća školovala» jednog uglednog lokalnog političara. Njega su Mućke posjetile i odnile mu pršut. Bivši štićenik se uz pršut sitija školovanja, pa je spriječija rušenje i rastira mehanizaciju i okupljeno mnoštvo. Za globu ćemo lako. Malo je vjerojatno da su Mućke politačaru vratile baš oni pršut-kaparu koji im je onda da njegov otac, ali su svakako sad bili kvit u pršutima. 1:1.To se zove – hranidbeni lanac.

Bager

Nisan ima pojma koliko san ja sritan čovik! Kako, zašto san ja sad najedanput sritan čovik? Zato šta živin u prilično velikoj zgradi na visokon katu. Eto zato san sritan čovik!
Zamisli samo da živin u privatnoj kući, koja bi to nesrića bila? Neupućeni mislu da je otmjeno živit u svojoj vlastitoj kući, isprid nje dvor, garaža, hortikultura, ne daj Bože bazen i tako to. Nema susida, nema zvonjave na parlafon da se otvore vrata radi ubacivanja reklama, nema sastanaka kućnog savjeta, nema one šta naplaćuje vodu čim se vratiš s posla, čak i prije ručka... Nema ništa, mir i tišina, rotvajler čuva kuću, a za sve ostalo tu je Masterkard.
E, ali živit u privatnoj kući postalo je zlo i naopako. Ko živi u privatnoj kući mora stražarit cilu noć i cili dan. Kako zašto mora stražiait? Pa da mu neko bageron ne uleti kroz nosivi zid u dnevni boravak. Ili da mu bager ne raskopa krov i plafon na spavaćoj sobi. Još je nezgodnije kad čovik ode s nekom prigodnom lektiricom posrat se u ve-ce, a doleti nekakav bager i digne čovika skupa s ve-ce školjom, i onda te nježno spusti na srid ulice. Nedzgodno zna bit i da po ljudima u rođenoj kući padaju komadi: inkarta, bloketa, matuna, kupa, pa čak i obična šuta je nezgodna.
A nije to baš ni zdravo, jer ona prašina koja se stvara kod rušenja kuća čak smeta i onima koji imaju respiratornih problema. Oni koji nemaju takvih problema, od građevinske prašine ih mogu vrlo lako dobit.
Zato jadni ljudi, koji žive u privatnim kućama moraju po cile dane i noći stražarit, da in koja pizda ne bi srušila kuću. Diži se mama, tvoja je smjena od ponoć do dva. Još samo pet minuti sinko, kaže mama. Nemoj ti meni još pet minuti, sutra mi je škola ujutro, a iman kontrolni iz matematike i moran se naspavat odvraća sin prilikom smjene straže. Ili još gore, ta ista žena i majka u dva budi muža za odrapit stražu od dva do četri. Diži se, pička li ti materina lina, tvoja je smjena, a zna si sinoć s prijateljima izad balota satrat deset-petnaest pivi, a? Sad se ne možeš dignit, je li, u glavi ti zvonu zvona Svetog Duje, a pijančino? Bili ti miši trču po sobi, je li? Diži se i mrš vanka u dvor na stražu, pa će ti malo friški zrak i noćna hladnoća pomoć da se otrizniš!
Gadno je to, ali nema druge jadnim stanovnicima privatnih kuća i objekata koji imaju ispod tri kata u visinu. Triba stražirit cili dan i cilu noć, da ne bi koja pizda išla bagerom kosit travnjak, ili još gore, s bageron in renovirat kuću. Cili život ljudi radu, u stambene kredite se po 30 godina uvale i onda ti to neko sve skupa s bageron raskopa?
A najgore je vikendom, kad se sinovi tata koji imaju bagere vrate iz subotnjeg noćnog izlaska doma. Vrate se obično malo pripiti ili diskretno džointirani. I onda im padaju pizdarije napamet, ka i svoj dici. Kad tata ima auto, vozikaju se s njim, rade štetu po parkingu na drugim autima, spucaju se u kontejner i svo zlo u tome. Ali kad ćaća ima bager, onda zna bit još zajebanije. Oće sin razmetni provozat se bageron i priorat kuću-dvi? Srića šta roditelji-časnici ne drže tenkove parkirane isprid kuće, ne bi kamen na kamenu osta!

Slike

Koliko vridu slike? Svak ima doma neke slike po zidu. Slike po kući služe za ukras, a i grubo je vidit brokve da same i gole viru iz zida. Zato se na brokvu stavi slika, onda se brokva ne vidi. Eno je neki dan Sanaderu upa Uskok doma i uvatilo mu procjenjivat slike. Meni to ništa nije jasno, a valjda nisan ja umjetnički tip, u pičku materinu?

Nije mi jasno koliko vridi slika? Računa li se gola vridnost slike ili u vridnost slike ulazi i koliko košta okvir? Evo, recimo ja iman Mona Lizu. Ne virujete mi? Mislite da seren i odakle meni Mona Liza? A iman je, evo je gori na vrhu ovog posta, onima koji ne viruju. Koliko vridi Mona Liza? Neprocijenjivo. Ona je legendarna slika, još u vrtiću smo svi naučili dičiju brojalicu: Mona Liza bere šiške, vidi jon se pola piške! A ko će znat koliko vridi kombinacija DaVinčija i Atkinsona? A biće da vridi koliko vridu Da Vinči i Atkinson skupa, kad se zbroji. Znači pun kua. Plus, moja Mona Liza je moderna slika, ne visi ona po seljački na brokvi. Ma neee! Ona je u digitalnom okviru, pa se još može izmjenjivat s drugim slikama. Može se izmijenjivat i s: posljednjon večeron, posljednjin doručkon, vriskom, fotografijon s vinčanja, fotografijon sa faksa na kojoj iman kosu, fotomontažama iz Foto Šopa, s čin god me volja. E, taj okvir košta sigurno sto eurića. Odakle meni sto eurića? Bi li me ubila žena da kupin još i digitalani okvir? Bi li rekla: eto još jedna tvoja pizdarija od tehnike? Vjerojatno je odgovor na sva pitanja naprid potvrdan, pa zato ja neman digitalni okvir za slike.

A i bolje da ga neman, jer bi mi se, da ga slučajno iman, sigurno dokazalo korupciju. Odakle meni lova za to? Druga je stvar da je korumpiranje mene pizdarija par ekselans, jer svak iole normalan zna da sa mnom može u životu napravit, upravo ono šta može i bez mene. Znači, šta će mene neko korumpirat? Ali čovik može i sam sebe podmitit, a to je onda opet korupcija.

Mene je malo strah da me ne uvate u korupciji, jer imam doma 6-7 slika koje bi ukupno mogle vridit čak i 1000 kuna! Koji su autori? Ma ne znaju ni oni koji su. Koji su motivi: par brodova, kućica u snigu i neki musavi anđel kojega mi je prijatelj poklonija kad san useljava u stan. Od tada mi je taj prijatelj kućni prijatelj, jer je poklonom pridonija vizualnom identitetu kuće. Normalno, okvir za svaku sliku košta sigurno 100 kuna. Možda i više. Znači, sve slike zajedno s okvirima (okviri nisi digitalni, nego su analogni, klasični, drveni su čak, štaviše) koštaju možda i priko 1000 kuna.

Ali ako u vridnost slika ulazi sama slika, bez okvira, onda se neman čega bojat, jer moje slike ne vride ništa. Ni sve zajedno, niti svaka za sebe, ne vridu ama baš ništa.

I zašto niko nije reka koliko koštaju okviri od slika koje su našli kod Sanadera doma? A biće da i ti okviri nešto vridu, čak i ako nisu digitalni. Srića, da ljude zanimaju nečije slike samo ako je taj neko uglednik. A ja sam ipak samo i tek ugledni k, pa onda koga boli k za mene i moje slike?

Prvi drugoga, e ovo i e ono

Bi.Bi King: firma ta i ta, Bi Bi Kingovo djevojačko prezime, izvolite?

Ja: Sritan ti dan pedera!

Bi Bi King: Koji dan pedera?

Ja: Prvi drugoga. To je dan pedera, kad prvi peder drugoga pedera sačuvajmeBože. A kako ja ne znan nijednog pedera, onda tebi čestitan praznik, da ne bi propa. Mislin praznik da ne propadne, a šta se mene tiče može propast i....

Bi Bi King: (nimalo parlamentarno me prikida) nemoj pizdit svašta, službeni je telefon možda se sve to sluša...

Ja: je, tebe i mene će slušat? Ne’š ti faca, šta smo mi, dva Josipovića? Ma možeš li ti zamislit tu pizdu koja bi nas dva slušala?

Bi Bi King: imala bi šta čut.

Ja: to je istina, ali zamisli dosega u karijeri slušat nas dva? Pa bolje bi bilo imat karijes, nego takvu karijeru. I bi li nas dva sluša jedan audiofil, ili bi svak ima svoga slušatelja?

Bi Bi King: bili bi slušaniji nego Otvoreni radio.

Ja: bili su bili vrhovi planina i Otvoreni radio četri prsta.

Bi Bi King: otvoreni radio, ne radio, isti ti je kurac.

Ja: Otvoreni radio, a zatvoreni Sanader.

Bi Bi King: jesi čuja za e-recepte, e-uputnice, sve e

Ja: e, u pičku materinu!

Bi Bi King: EU! Mogla bi bit i e-misa. Platiš misu, pa je gledaš i slušaš od doma, a moga bi bit i e-sprovod.

Ja: imaš pravo, šta bi se pop tlačija ić po groblju po svakome vrimenu? Liti vruće, zimi ladno, a kiša u međuvrmenu. Nabavi se jedna velika plazma, dva zvučnika, pa e-misa bude ka u priči, a čovik se ne tramakaje i ne muči.

Bi Bi King: pa e-ispovid, koliko te vata kamera, gori se obučeš, a ispod možeš bit i gol.

Ja: uvjeren san da oni šta čitaju vijesti liti gori imaju košulju, sako i kravatu, a ispod stola, di ih ne snima kamera, su u šlape i mudante. To bi onda bila ista šema sa e-ispovidi.

Bi Bi King: imaš li ti ideju šta bi još moglo bit e?

Ja: Mogla bi bit i e-blagoslov kućanstava po župi. Samo moraš imat laptop, uključiš kameru, ideš s njim po kući, sve se izblagoslivlje, svaki centimetar i dobiješ GMB nalju mejlom, pa je printaš i gotova priča. Ali da se ne bi mislilo da samo crkvene stvari mogu bit e, može bit i e džoging. Samo triba kupit tri televizije i traku za trčanje. Jednu televiziju isprid sebe, prikazuje ti ravno isprid tebe pješačku stazu na Marjanu, ljudi prolaze, piču bicikle, trču pasi, dica plaču, možeš se i javljat ljudima. Desna televizija prikazuje stranu od mora na Marjanu, a liva stranu gori od šume i brda. I šta ti bržeš naviješ traku, ka’ da brže ideš, brže se miču i slike na sve 3 televizije od e-džoginga.

Bi Bi King: e, jebate, šta bi sve moglo e-bit, E!

Ja: jebem ti, znaš li šta ti jeben?

Bi Bi King: nemoj Boga, samo nemoj Boga, molin te.

Ja: jeben ti neću Boga!

As matičar

Je li se reče asmatičar ili astmatičar? Nisam siguran, jer nikad nisan ima tu bolest. Tribalo bi se razbolit pa pročitat s nalaza. Jesu li sad i nalazi digitalni, ili su samo digitalni recepti? Ne znam ni sam, ode čovik u doktora, doktor mu kaže: recite aaaa, posluša ga sa slušalicama, skine do pasa (to mi nje nikad bilo jasno kad doktori kažu: skinite se do pasa na šta misle?). Misle li da se skinem do pasa od dole ili od gore? Da ostanen u gaćama i gori da san gol ili da ostanen u majici i jaketi, a doli da san gol? Jedanput ću skupit hrabrosti pa ću pitat da di je taj pas kraj kojega se triban skinit? I oće li me ugrist pas do kojega se moran skinit? Je li cijepljen pas? Kako se zove pas? Šta onda ne rečete skinete se do Rexa, umisto skinite se do pasa?

Samo, ne smin to ništa napravit jer će me opet upozorit da se ponašan ka pacijent. To je vrlo, vrlo paradoksalno, kad se ja ponašan ka duševni pacijent, oni bi rađe da buden tjelesni pacijent? Šta ih boli kurac kakav san ja pacijent? I zašto prejudiciraju da san tjelesni? Ali ne mogu bit, u najmanju ruku, oba dava pacijenta?

E, ali sad više čovik neće moć niti pitat, dobro onda kakav san ja pacijent? Ili doktore šta mi je? Čak niti kad završi pregled i kad se skine pacijent do bilo kojeg pasa ili kraj bilo kakve pasmine pasa. Nema više, reč će doktor da nema priče, da će se doma dobit na mejl digitalni nalaz, pa čitaj koliko oćeš. A i dobri su digitalni nalazi, nema više onog doktorskog švrljanja po starin (analognim) nalazima, da pička materina ne bi razumila pročitat šta piše? I odma lipo kad čovik pokupi koju egzotičnu bolest latinskog naziva, može se proguglat i vidit koji ti je kurac? Pa odeš na forum za epileptičare s konjuktivitisom, kojima je amputirana liva noga do kolina i odma vidiš kako je onima koji su se izličili. Šta su jili? Koji su čaj pili? U koje babe za skidanje uroka su išli? Pomaže li Međugorje? Šta o tome kaže vidoviti Milan? Znaš li kako se zove brat od vidovitog Milana? Vidoviti Inter. Jako je pametna stvar digitalni nalaz. Digitalni nalaz i digitalni recept, otišli su likari na digitalni signal, nema više zajebancije.

Ali sve mi to ne pomaže niti malo u mojoj dilemi, je li asmatičar ili astmatičar? Asmatičar je as među matičarima. As među matičarima je jedino Ivo Matas. Ali on je as ka čovik, pa je onda i as ka matičar, ma bija bi on i as ka pitur, mesar, astronaut. Ko je as, taj je as. Ali as matičar je vrhunski zločinac i nečovjek. Koliko je samo ljudi as matičar unesrićija? Za as matičara Ratko Mladić i Hitler su goli kurac! Kolike je poženija i pouda? Kolike je žene u brak utira s pijančinama, kurabariima, kockarima, narkomanima, pedofilima, pederima, onima šta mlatu ženu i dicu? Zlostavljači su drugo, to su oni šta stavljaju zlo, a i sa zlostavljačima je as matičar mnoge žene u brak uvalija. Zlostavljači stave zlo ženama odjednom, mućki, s leđe, u srid noći, dok bidne žene ništa ne slute i spavaju. Kolike je muževe as matičar u brak uvalija sa ko zna kakvim ženetinama i beštijama? Zato Ivo nije as matičar, iako je jači matičar od svih as matičara, Ivo je kralj matičar.

A matičar je možda onaj koji proizvodi ili prodaje matice. Matice za vide ili matice od pčela, samo se bojin da bi nas dublje ulaženje u tu problematiku, moglo odvest predaleko.

Eto, kad se krenen mislit ne samo da ne znan šta je asmatičar, nego ne znan više niti šta je matičar! Kad ne znan s kojin maticama radi? Matica Hrvatska.

Umra je Gary Moore

Otvorin Fejs i javlja mi Đo Bonamasa da je umra Gari Mur . Brale iz Ciriha je nakačen na Fejs, pročetamo malo tužnu vijest. Ja na moj vol kačim od Gerija Aut In D Filds, a Brale iz Ciriha na svoj vol kači od Mura Stil Gat D Bluz. Kako se zovu stanovnici Ciriha? Ciraši? Cirozeri? A kako se zovu stanovnici Krka? Sigurno se muški ne zovu Krkani, a ženske Krkače. Krkaši? Krkinje? Krkavci i Krkulje? To će sve ostat tajna, zauvik. Žalovanjima po Fejsu pridružili su se Evribadi iz Splita i još neka Cirašica na Bralinom fejsu, pa još i na stranjskim jezicima. Evribadija moram spomenit, on radi u Galeriji di su kipovi. Njegov posal je kad se zatvori Galerija i kad nema posjetitelja, Evribadi onda vodi kipove na pišanje. Galerija ima lipi dvor, puno zelenila, pa se kipovi tu imaju di popišat u miru Božijen. Još mi je i Brineta (koja stalno nešto brine, pa je zato Brineta, a inače je plavuša) rekla da je tila lajkat mi na volu da je umra Geri Mur, ali nije red lajkat šta je čovik umra, da nije to lipo i onda na kraju nije lajkala. Složili smo se da je ta situacija s lajkanjem grubih stvari po Fejsu dosta zajebana.

Jutros dok san radija, zove me Bore, kaže umra je Geri Mur, pa me zove Bi Bi King i on mi kaže da je umra Geri Mur, da je li znan?

Bi Bi King: znaš li da je umra Geri Mur?

Ja: a eto znan, jebi ga, žaj mi je.

Bi Bi King: a od čega je umra?

Ja: neman pojma, biće od smrti, smrt je prilično smrtonosna i malo ko je priživi.

Bi Bi King: bolje on, nego mi.

Ja: i to značajno je bolje, iako je loše da je čovik umra.

Bi Bi King: jebi ga.

Ja: jebi ga.

Bi Bi King. Bi ne Bi King. Buš, ne Buš King (zagrebačka inačica Bi Bi Kinga). Pišit ću, kakit ću King. To su sve Kingovi. Kingove se uvik oslovljava u vlaškon padežu. Vlaški padež je onaj padež koji ojka. Oj padež. Je li to vokativ? Jebate kad san ja iša u školu i učija te pizdarije? Odavno je to bilo. A moj problem je i da ja od svih stranih jezika najbolje govorin književni jezik. Književni pa engleski jezik mi idu od stranih, a šta pizdite, svaki jezik kojin čovik ne govori u svakidašnjen životu je strani jezik. Ali vratimo se na temu, Kinga se u vlaškom padežu oslovljava s kinže. Ka u onon vicu kad su se sreli King Kong i Tito. I kaže King Kong Titu: kako je Josipe Brože, a Tito njemu odgovori, evo, kako vidiš Kinže Konže.

Danas mi su mi poslon na posal svratili Ankl Tom i Žoao iz Zagreba i okolice. O kolica! Popili smo kavu i dok smo pili kavu razvila se diskusija o frizurama i leksičkin problemima. Žoao baš nije previše sudjelova u diskusiji, ali se šutke čudija šta dva stara budalaša seru. Ja san 7 godina mlađi od Ankl Toma, a Žoao je najmanje 8 godina mlađi od mene. Koliko je to sve skupa? I znači li to da sam ja godinu ipo stariji od samoga sebe? Čudna je ta matematika, a ja ne znan baš računat. Koliko ja znan računat, računam da ti dok ovo čitaš, držiš me za kretena. A bolje da me držiš za kretena, nego da me držiš za grlo ili za jaja. Manje me tako boli da me se drži za kretena nego da me se drži za organe, ako ništa drugo.

Ja: (bezobrazno komentiram prolaznicu) vidi ovoj frizure, jeba te, kad ide u frizera, triba jon vadit građevinsku dozvolu.

Ankl Tom: da građevinska dozvola? Montiraju joj frizeri prvo skelu oko glave, onda se najmanje dva frizera popnu se na skelu i rade joj frizuru. Ili je Ankl Tom, kao stanovnik okolice Zagreba, reka da joj delaju zurku ili čak porihtavaju zurku? Ne mogu se sitit, svakako to rade sa skelon i na skeli. Nekako smo došli na temu romana, to ka oće reč stripova.

Ankl Tom: kaj kenjaš, pa ti stari (to ka ja) čitaš stripove, još i danas.

Ja: je, pa u čemu je problem, ko tebi smeta ih čitat?

Žoao: ne voli čitat stripove na ijekavici, njemu je gušt čitat stripove na ekavici.

Ja: je, u ovima danas romanima na ijekavici nema više predivnih izraza ka šta su: bedniče, nitkove, protuvo, bitango, ugursuze (ne znan jesan li ovo zadnje dobro napisa, niti znan šta to znači).

Ankl Tom: da, bez tih izraza izgubio se dio gušta.

Ja: kako je obrnuto od nitkov? Datkov ili samo tkov?

Ankl Tom: nemam pojma!

A sad se vratimo na temu. Umra je Geri Mur, čovik je mrtav i nije se red zajebavat. Zato ću do kraja ovog posta bit ozbiljan. Geri Mur i ja smo se baš ono upoznali 1987-e, Vajld Frontajer mu je bija tad aktuelni album. Znali smo se i prije iz viđenja , ali se nismo pozdravljali. U to vrime još se na pločama i kazetama to sve skupa slušalo. Bore je ima na videu njegov koncert u Štokholmu na VHS video kazeti. I danas se s tog koncerta sićan njegove pisme D Louner od priko 20 minuti s jako dobrin i dugin solon na gitari, Moja Žena sola na gitari zove pilane, a solirati reče piliti. Lik i djelo Geri Mura proučava san kroz još par (dišpar) njegovih albuma, s kojih bi izdvojija pisme kojih se sićan i danas: Empti Rums, Frajdej On Maj Majnd, Višing Vel, Dont Beliv A Vord (zadnje tri su obrade), Olvejz Gona Lov Ju, Parizijen Vokvejs (sentiši) i Fanatikal Fašists, Ran for Kaver, plus ranije spomenutu Aut In D Filds, koju je snimija zajedno sa Fil Lajnoton iz Tin Lizija. Geri Mur je bija u Tin Liziju isto i sad se u smrti pridružija Fil Lajnotu kojega je nadživija u lipu tačno 25 godina i misec dana. I kad je izaša Garijev najpoznatiji album Stil Gat D Bluz, mi dva smo već bili stari prijatelji. I eto, baš mi je žaj šta je umra Gari Mur (još ne znan od čega) i dok je bija živ nisan ima pojma da mi je nešto naročito značajan. Mora je bidan Geri umrit da bi ja to svatija. Rest In Pis Gari. Ili Geri. Počivaj u miru. Umiru.

Mirisi, zlato i tamanjenje

U prošlom nastavku sra san o ugodnim i humanim mirisima, sad je došlo vrime i za one druge mirise. Te druge mirise stručnjaci zovu smradovi. Ako je neko slučajno bolestan da čita ove pizdarije po blogovima ,upozoravan da može pametnije koristit internet, recimo neka gleda neku pornografiju.
Znači ako neko ovo čita osim dvi tri osobe za koje osnovano sumnjan da ovo čitaju, a pri tome taj neko ima i a slabe živce, slabo srce ili slab želudac, krajnje je vrime da prestane ovo čitat. Da ne bude posli da ja nisan upozorija!
Ovo je preporučljivo čitat samo starijima od 88 godina i to u pratnji oba roditelja.
Znači ovde će bit riči o smradovima i inim bojnim otrovima u različitim situacijama.
SITUACIJA 1 NA POSLU I ŠAMPANJAC
Priča san sa kolegicon, službeno i to se službeno pritvorilo u običnu priču i ja san jon se pofalija da ne volin pit vino. Kolegicu ćemo zvat K, radi njene osobne sigurnosti. A i zove se sa K, k... ću napisat kako se zove zapravo.
Ja: ne volin pit vino.
K: stvarno? A šampanjac?
Ja: njega još manje, nećeš ga ni ti volit kad ti rečen kako se pravi šampanjac. Ali pazi, samo na tvoju vlastitu odgovornost ću ti reć kako se pravi šampanjac. To je potresno svjedočanstvo, to je teorija zavjere, to je bijond d bizar, pa ako si baš navalila...
K: (smije se) ajde reci kak? (K je iz Zagreba pa je zbog šuma u vezi otpalo slovo o iz riči kako)
Ja: to ti proizvođači prde u bocu s bilin vinon, pa brže-bolje začepe bocu. A šampanjac je skup zato šta proizvođači ne mogu isprdit se u toliko, koliko imaju boca biloga vina.
K: (i dalje se smije nije joj mrsko) a od čega je šampanjcu slatkast okus? (misli da će me zajebat s ovin pitanjen)
Ja: prdu šećeraši u bocu, pa to je bar jasno, kako bi drugo moga bit slatkast okus šampanjacu?
SITUACIJA 2 U ŠOPU ZA KOMPJUTERE I INFORMATIČKE PIZDARIJE
U kompjuterskom šopu radi Gad. Gad je nadimak, nije osobina. Gada svi zovu Gade, čak ga i mater zove Gade. Gad je iz kvarta i Šop je u kvartu, zato tamo i iden i to je najbolji Šop na svitu. Kupujem neki kurac i pričan s braton (mojim ne bratom Franjevcon, još manje s toplin braton) na mobitel. I kažem mu da mu ima nešto reć i pročitan Gadovo službeno ime sa pločice na još službenijoj košulji. Brat nema pojma ko je to, ali kad mu Gad se predstavi da je Gad sve zna. Opuštena konverzacija mene i Gada nakon sranja na mobitel:
Ja: znaš li Gade das mo mi dva slični?
Gad: ajde?
Ja: Oba imamo veću bradu od kose, a i imenjaci smo.
Gad: kako smo imenjaci?
Ja: i mene žena zove gade kad se isprdim! Kaže mi joj gada ili fuj gade!
Gad sejv d Kvin!
O maj Gad!
Gad nouz.
SITUACIJA 3 NA POSLU; PJESKARENJE
Ankl Tom i Ja službeno seremo na telefon, Ankl Tomu u ured ulazi Žoao, konstatira da tamo smrdi i otvara mu prozor .
Ankl Tom: eto vidiš prika, počelo se moje truplo raspadat i to je očito počelo smetat ovima u susjednom uredu, pa su me došli provjetrit.
Ja: bilo bi bolje das u te izpjeskarili. Ili ispjeskarili?
To je sibilarizacija, palatalizacija km/h prelaze u mp/h.
Jotovanje. Ljotovanje. Ljotićevci.

Frezu odabrao: Bi Bi King.

Post je posvećen Bezi.

Seksualni (ne)odgoj

Ljudi moji šta je ovo došlo: dica su u školi počela učit o seksu! U peti razred osnovne. Valjda je to onaj uzrast kad su stručnjaci procijenili da pišulinac postaje kurac. Oprostite, ali ja nisan u školu ima seksualni odgoj, pa san seksualno neodgojen. Kako ću pristojno reć kurac? Penis mi je previše medicinski, a ja nisan doktor. Zato ću ja kurac zvat onako, po domaću.

Bi Bi King priča kako mu je mali u školi iz prirode i društva učija o sexu. Da su dobili neku knjižicu o tome u školi. I da ga je tokalo s malin vodit muški razgovor. Sad se moran vratit u sadašnjost, jer me Žena vidila da ovo pišen.

Žena: morat ćeš popričat s malin o tome. Učili su u školi.

Ja: dobro

Žena: kad ćeš?

Ja: ovih dana, di je priša?

Žena: posta je velik i dlakav, vidila san sinoć kad se kupa.

Ja: Je li ti pričaš o Bigfutu, Jetiju ili možda čak King Kongu?

Žena: samo se ti zajebaji, moraš obavit taj razgovor prije nego bude kasno.

Ja: šta će to bit kasno? Je li prije nego ugledamo tragove velikih stopala u snigu?

Žena: e, baš to.

Ja: ti baš želiš završit na blogu?

Žena: samo se ti zajebaji.

Vraćamo se u povijest, Bi Bing priča o na mala vrata uvedenom seksualnom odgoju u škole.

Bi Bi King: i dali su in neku knjižicu o tome u školi, jebate led!

Ja: ima li u njoj slika?

Bi Bi King (grli me, umire od smija i govori): volin te.

Ja: jesu li to učili o seksu iz vjeronauka?

Bi Bi King: nisu, iz prirode su učili (ne prestaje se smijat)

Gospođa Kroft (tako ćemo zvat Bi Bi Kingovu drugaricu): i onda ti je on s malin obavija razgovor!

Žena: tribat ćeš i ti (to ka ja) to obavit.

Bi Bi King: ja san pročita tu knjižicu i onda san maloga zva sa strane i objasnija san mu da je normalno ako bude ima poluciju i da dica nastaju tako da penis dođe u rodnicu, tamo obavi posal i tako to.

Žena: a on?

Bi Bi King: ništa, nije baš bija zainteresiran.

Ja: možda nije razumija to rodnicu, ajde u rodnicu materinu. To je vrlo opasno ako se pizda zove rodnica. Znači li to onda da su tice rode, ustvari tice pizde?

Bi Bi King: ne, to znači da su rodoljubi, pičkoljupci.

Gospođa Kroft: i zamisli nakon tog razgovora, kad mu mali do koju godinu kaže da mu jes ve laga, da njegova cura nema rodnicu nego pičku?

Ja: To je bila njegova rod(n)iteljska dužnost.

Bi Bi King: a sićaš se kad nan je prije desetak godina ona kolegica govorila kako joj mali doseže spolnu zrelost? I kad san joj ja reka da je normalno da se u tin godinama onanira, a ona mi je odgovorila: šta onanira? Drka po cile dane!

Ja: razlika između onanije i drkanja je da se onanira do pet puta dnevno, a priko toga se drka.

Ja: onda je Rodni iz Mućki ustvari Pizdni? I rodilište je pizdilište, a roditeljski sastanak je sastanak pizdi?

Bi Bii King: ima u tome nešto.

Iznit ću jedan primjer seksualnog neodgoja, kako bi čitatelji razumili da nisan samo ja seksualno neodgojen na ovome svitu. Jedna prija mi se provjerila vrlo intimno, a ja (govno kakvo već jesam) to odma na blog.

Ja: šta si ljuta?

Prija (ima ime, ali radi njene osobne sigurnosti nećemo ga upisat): nije me muž tija pojebat za Valentinovo, eto.

Ja: ???

Prija: onda smo se svadili, ja njemu radi toga nisan tila skuvat ručak, pa je on otiša u matere jist.

Ja: znači on je svoje potribe iša zadovoljit vanka kuće, a šta i ti nisi svoje potribe išla zadovoljit vanka kuće.

Prija: ajde u pizdu materinu!

Ispričavan se, u rodnicu. Škužajte za upotrebu eksplicitnih izraza i scena, ali znajte da ja nisan ima seksualni odgoj u školu i zato stvari zoven pravin imenima. Osim toga pokojni Smoje je reka da nisu kurac i pizda grube riči, da su grube riči rak, rat i glad. Niti on izgleda nije ima seksualni odgoj u školi.